податке са платних картица користили за набављање скупоцене робе путем
Интернет сајтова. Податке о платним картицама прибаљали су путем
кардерских форума. Углавном се радило о платним картицама страних
држављана које су злоупотребљаване од стране извршилаца са територије
Републике Србије. У свету је било случајева злоупотреба електронских
новчаника, бесконтактног начина плаћања и др.
Доласком Pay-Pal-a у Републику Србију, вишеструко се повећало
наручивање робе путем интернета. Испорука тако наручене робе најчешће
се врши поштанским саобраћајем, често и експресним пошиљкама. Међутим,
поред робе која је легално на тржишту, путем интернета се продаje и роба
(лекови и разна медицинска средства, електронске цигарете, козметика,
кондиторски производи итд.) која ниje испитана и за која се не поседују све
прописане дозволе. Посебан проблем представља могућност да се не ради о
оригиналним производима у ком случају неће бити само повређена права
интелектуалне својине, већ ти производи могу озбиљно угрозити живот и
здравље становништва.
Преко интернета се најчешће продаје роба од стране физичких лица која
немају регистровано привредно друштво и нису предузетници. При томе,
ради се о роби која се нелегално налази на тржишту (не поседују се
потребне дозволе и сертификати, нису плаћене дажбине – царина и ПДВ).
Уколико постоји константно снабдевање тржишта овом робом, то може
изазвати нелојалну конкуренцију и пораст сиве економије.
Управа царина, као и царинске администрације других држава, поред
фискалне улоге, има и безбедносну, односно сугурносну тј. заштитну улогу.
Имајући у виду потребе за појачаном контролом робе која се наручује,
односно продаје путем интернета, царинске администрације ЕУ (Француска
Република, Холандија, Република Аустрија и др.) формирале су посебне
организационе јединице за борбу против високотехнолошког криминала са
циљем идентификације дела која су у супротности са царинским прописима,
а која су учињена коришћењем компјутера и информационих система.
С обзиром на напред наведено, Управа царина налази да постоји потреба
појачане контроле робе која се продаје преко интернета и у вези с тим,
повећање улоге коју тренутно Управа царина има.
Када је реч о кривичним делима против безбедности рачунарских података,
може се констатовати да се најчешће врше кривична дела Неовлашћени
приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради
података, затим Прављење и уношење рачунарских вируса, као и
рачунарске преваре и рачунарске саботаже. Ова кривична дела врше се од
стране извршилаца који поседују специфична техничка знања. Појачано је и
коришћење специјализованих форума на којима извршиоци кривичних дела
размењују своја знања и проналазе саизвршиоце, као и алате за вршење
кривичних дела. Присутна је и појава злоупотребе нових технологија за
вршење кривичних дела. Један од таквих примера је и злоупотреба
Select target paragraph3
Connect to a paragraph
Connect to an entity
Disable highlights
Add to table of contents