и развијање емоционалног и партнерског односа. Након што се жртве доведу
у заблуду нуди им се нпр. склапање брака. За наведено, жртве требају да
уплате одређени новчани износ за административне трошкове (таксе, судски
и адвокатски трошкови и слично). Слична је ситуација и у кривичним
делима, где се за одређени износ новца који се креће од 10% до 20%,
жртвама нуди да на име трансфера новца на свој рачун уплате одређене
таксе на напред описани начин. Жртве се доводе најчешће у заблуду да су
новац наследили од далеких рођака који су преминули у иностранству. Врло
често долази и до комбинације прва два случаја када се прво жртва
емоционално доводи у везу са лажним партнером, а затим се тражи од ње да
отвори рачун и да за извршиоца који стоји иза „емотивног односа” подигне
новац који наводно у држави где се партнер налази није могуће подићи из
одређених разлога. Уплате се најчешће врше преко Western Union-a i
MoneyGram-a. Дестинације где се новац упућује најчешће су државе са
подручја Африке, али и Велике Британије, Шпаније и др.
На територији наше државе све су чешћа и кривична дела на штету правних
лица која се називају „Bussiness Compromised Email”, и „Ransomware”.
Појавиле су се и „CEO Frauds” преваре. Наведена превара се врши путем
електронских порука у којима се извршиоци представљају лажно као
надређени (шефови, руководиоци или директори) и доводе у заблуду жртве
(запослена лица) у привредним субјектима да изврше уплату на њихов
рачун. Број оштећених привредних субјеката преваром типа „Bussiness
Compromised Email” све је већи. Злоупотребом комуникације извршиоци
кривичних дела лажно се представљају у име стране компаније са којом
правни субјекат из наше земље већ има пословну сарадњу и након
уговореног посла у преварним порукама одмах након легитимно прослеђене
поруке од стране легитимне компаније у којој се налазе инструкције за
уплату, шаљу нове поруке са измењеним диспозицијама за плаћање (ИБАН
број). Имајући у виду да се ради о електронском трансферу новца
извршиоци кривичног дела новац подижу у иностранству веома брзо,
понекад и у року од 24 часа. За то време оштећено предузеће је у убеђењу
да је уплатило новац страној компанији, а страна компанија чека уплату за
нпр. одређену робу. Д�� су преварени оштећени сазнају тек након што
контактирају страну компанију. Наведеним радњама извршилаца кривичног
дела преваре највише су угрожена мала и средња предузећа са територије
Републике Србије.
Извршиоци кривичних дела на рачунаре оштећених привредних лица, али и
грађана Републике Србије, шаљу злонамерне рачунарске програме – вирусе
познатије као ransomware који енкриптују електронске податке на
рачунарима оштећених лица, а потом служе за уцењивање оштећених лица
како би им се изнудио одређени новчани износ за враћање важних података
тј. њихову декрипцију.
У Републици Србији врше се злоупотребе електронских података о платним
картицама на Интернету (card not present). Извршиоци су електронске
Select target paragraph3
Connect to a paragraph
Connect to an entity
Disable highlights
Add to table of contents