податке са платних картица користили за набављање скупоцене робе путем Интернет сајтова. Податке о платним картицама прибаљали су путем кардерских форума. Углавном се радило о платним картицама страних држављана које су злоупотребљаване од стране извршилаца са територије Републике Србије. У свету је било случајева злоупотреба електронских новчаника, бесконтактног начина плаћања и др. Доласком Pay-Pal-a у Републику Србију, вишеструко се повећало наручивање робе путем интернета. Испорука тако наручене робе најчешће се врши поштанским саобраћајем, често и експресним пошиљкама. Међутим, поред робе која је легално на тржишту, путем интернета се продаje и роба (лекови и разна медицинска средства, електронске цигарете, козметика, кондиторски производи итд.) која ниje испитана и за која се не поседују све прописане дозволе. Посебан проблем представља могућност да се не ради о оригиналним производима у ком случају неће бити само повређена права интелектуалне својине, већ ти производи могу озбиљно угрозити живот и здравље становништва. Преко интернета се најчешће продаје роба од стране физичких лица која немају регистровано привредно друштво и нису предузетници. При томе, ради се о роби која се нелегално налази на тржишту (не поседују се потребне дозволе и сертификати, нису плаћене дажбине – царина и ПДВ). Уколико постоји константно снабдевање тржишта овом робом, то може изазвати нелојалну конкуренцију и пораст сиве економије. Управа царина, као и царинске администрације других држава, поред фискалне улоге, има и безбедносну, односно сугурносну тј. заштитну улогу. Имајући у виду потребе за појачаном контролом робе која се наручује, односно продаје путем интернета, царинске администрације ЕУ (Француска Република, Холандија, Република Аустрија и др.) формирале су посебне организационе јединице за борбу против високотехнолошког криминала са циљем идентификације дела која су у супротности са царинским прописима, а која су учињена коришћењем компјутера и информационих система. С обзиром на напред наведено, Управа царина налази да постоји потреба појачане контроле робе која се продаје преко интернета и у вези с тим, повећање улоге коју тренутно Управа царина има. Када је реч о кривичним делима против безбедности рачунарских података, може се констатовати да се најчешће врше кривична дела Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података, затим Прављење и уношење рачунарских вируса, као и рачунарске преваре и рачунарске саботаже. Ова кривична дела врше се од стране извршилаца који поседују специфична техничка знања. Појачано је и коришћење специјализованих форума на којима извршиоци кривичних дела размењују своја знања и проналазе саизвршиоце, као и алате за вршење кривичних дела. Присутна је и појава злоупотребе нових технологија за вршење кривичних дела. Један од таквих примера је и злоупотреба

Select target paragraph3

Connect to a paragraph
Connect to an entity
Disable highlights
Add to table of contents