и развијање емоционалног и партнерског односа. Након што се жртве доведу у заблуду нуди им се нпр. склапање брака. За наведено, жртве требају да уплате одређени новчани износ за административне трошкове (таксе, судски и адвокатски трошкови и слично). Слична је ситуација и у кривичним делима, где се за одређени износ новца који се креће од 10% до 20%, жртвама нуди да на име трансфера новца на свој рачун уплате одређене таксе на напред описани начин. Жртве се доводе најчешће у заблуду да су новац наследили од далеких рођака који су преминули у иностранству. Врло често долази и до комбинације прва два случаја када се прво жртва емоционално доводи у везу са лажним партнером, а затим се тражи од ње да отвори рачун и да за извршиоца који стоји иза „емотивног односа” подигне новац који наводно у држави где се партнер налази није могуће подићи из одређених разлога. Уплате се најчешће врше преко Western Union-a i MoneyGram-a. Дестинације где се новац упућује најчешће су државе са подручја Африке, али и Велике Британије, Шпаније и др. На територији наше државе све су чешћа и кривична дела на штету правних лица која се називају „Bussiness Compromised Email”, и „Ransomware”. Појавиле су се и „CEO Frauds” преваре. Наведена превара се врши путем електронских порука у којима се извршиоци представљају лажно као надређени (шефови, руководиоци или директори) и доводе у заблуду жртве (запослена лица) у привредним субјектима да изврше уплату на њихов рачун. Број оштећених привредних субјеката преваром типа „Bussiness Compromised Email” све је већи. Злоупотребом комуникације извршиоци кривичних дела лажно се представљају у име стране компаније са којом правни субјекат из наше земље већ има пословну сарадњу и након уговореног посла у преварним порукама одмах након легитимно прослеђене поруке од стране легитимне компаније у којој се налазе инструкције за уплату, шаљу нове поруке са измењеним диспозицијама за плаћање (ИБАН број). Имајући у виду да се ради о електронском трансферу новца извршиоци кривичног дела новац подижу у иностранству веома брзо, понекад и у року од 24 часа. За то време оштећено предузеће је у убеђењу да је уплатило новац страној компанији, а страна компанија чека уплату за нпр. одређену робу. Д�� су преварени оштећени сазнају тек након што контактирају страну компанију. Наведеним радњама извршилаца кривичног дела преваре највише су угрожена мала и средња предузећа са територије Републике Србије. Извршиоци кривичних дела на рачунаре оштећених привредних лица, али и грађана Републике Србије, шаљу злонамерне рачунарске програме – вирусе познатије као ransomware који енкриптују електронске податке на рачунарима оштећених лица, а потом служе за уцењивање оштећених лица како би им се изнудио одређени новчани износ за враћање важних података тј. њихову декрипцију. У Републици Србији врше се злоупотребе електронских података о платним картицама на Интернету (card not present). Извршиоци су електронске

Select target paragraph3

Connect to a paragraph
Connect to an entity
Disable highlights
Add to table of contents